Moja godina na razmeni u Nemačkoj 2014/15

,,Sad ili nikad!’’ rekla sam sebi, kada sam

odlučivala da provedem godinu dana u stranoj zemlji. U zemlji automobila, fudbala, Oktoberfesta – pogodili ste, u Nemačkoj.
Živela sam u Štralzundu, turističkom gradiću na Baltičkom moru, na severu Nemačke. Prvi put kada sam ugledala gradić, izgledao mi je kao iz bajke. Šarene kućice, savršeno uređene ulice pune zelenila su me oduševile. Prozor učionice u mojoj gimnaziji, Hanza-Gimnaziji, je čak gledao na more.

U odnosu na srpske škole sam, u Nemačkoj manje učila, ali zato dosta više naučila. Lekcije koje su se predavale sam uglavnom već i poznavala, ali sistem provera znanja je bio drugačiji. Na testovima se nije proveravala teorija, nego su davana logička pitanja na koje možeš odgovoriti samo ako shvataš i razumeš o čemu se u lekciji radi. Bukvalno se u školi uči kako da se razmišlja, što mi se jako dopalo.

Posle 2-3 meseca intenzivnog učenja nemačkog kod kuće, sam počela da se prilagođavam na život, a pogotovo na ljude. Nemcima treba više vremena da te upoznaju, hladniji su od naših što se toga tiče. Ali kada te prihvate, tu si za ceo život.

U Štralzundu sam pronašla moju drugu porodicu. Porodicu koja me je prihvatila, kao da sam njihova. Živela sam sa sestrom, mamom i tatom, ali mi je porodica bila velika i često smo se viđali i međusobno posećivali, jer su mnogi živeli i van Štralzunda. Hobi mi je plesanje, a cela porodica se takodje u slobodno vreme bavila plesom. Takodje su se oni zdravo hranili, a i mnogo su voleli da putuju. Na raspustima sam sa porodicom posetila velike gradove kao što su Drezden, Frankfurt i Berlin, a za zimu smo čak svratili i do Portugala. Porodica mi je bila velika podrška i uvek je bila tu za mene, na čemu sam joj jako zahvalna.

U plesnoj školi, koju sam pohađala, sam upoznala prve prave prijatelje. Kako je prolazilo vreme sam svoju najbolju drugaricu, Juliju, upoznala na mom omiljenom času španskog. Ubrzo sam se uključila i u njeno društvo, a i u razredu nisu više mislili da sam čudna, i mogu slobodno da kažem da sam u toj školi osnovala neka prijateljstva za ceo život. Imala sam sreće da su u gradu blizu mene živele Nevena i Jovana, takođe učenice na razmeni iz Srbije, sa kojima sam se od početka razumela i koje smo delile dosta toga. Mi smo tu bile jedna za drugu. Uvek spremne za neku akciju, zelele smo da iskoristimo svaki trenutak.

Ti trenuci su uz pomoć savšeno organizovanih linije nemačke železnice bili ostvarivi.  Navijala sam na Bajernovoj utakmici, doživela božićnu atmosferu u Berlinu, bila na festivalu boja, skijala visokim Alpima.  Plovila sam Elbom u Hamburgu, skakala na koncetu omiljenih pop pevača u Hanoveru, divila se Kelnskoj katedrali, Frankfurskim neboderima, Drezdenskom operom, živela svoj san.

Van škole sam u Nemačkoj upoznala mnoge učenike na razmeni iz zemalja svakog kontinenta. YFU je organizovao dosta seminara na kojima smo i po nedelju dana mogli da se upoznajemo, razmenjujemo iskustva i zajedno doživimo čari Nemačke, njenih ljudi, kulture i običaja. YFU me je naučio da se lišim predrasuda. Da budem tolerantna, da probam da sagledam stvari iz drugog ugla. Da smo pored drugačijih religija, porekla, boje kože, zapravo svi mi isti. Kako je osmeh naš zajednički jezik.

Uspomene, prijateljstva, znanje i ogromno iskustvo je to što sam donela iz Nemačke. Za godinu dana sam se promenila na bolje. Sazrela sam. To nije bila samo godina u životu, već život u jednoj godini.

Katarina Kinđić, 16

YFU Srbija YFU Školovanje YFU Razmena YFU Stipendije YFU Srednjoškolci YFU Učenici YFU Inostranstvo Provedi Školsku Godinu u Inostranstvu Iskustva Učenika YFU